Sistem samoupravnog društvenog planiranja
Analiza funkcionisanja sistema društvenog planiranja
Uvod
Posleratni razvoj društveno-ekonomskog sistema Jugoslavije karakteriše se krupnim preobražajima i prošao je kroz različite faze. U skladu sa promenama privrednog sistema odvijale su se promene i u sistemu planiranja kao i u ulozi koju planiranje i tržište imaju u regulisanju privrednog razvoja. U pogledu usmeravanja i upravljanja razvojem te promene su imale sistematski i zakonit karakter. One su podrazumevale administrativno-centralistički mehanizam usmeravanja privrednog razvoja i sve veću orijentaciju na tržišne i druge decentralizovane mehanizme odlučivanja. Deo tog procesa jeste i rastuća uloga nižih društveno-političkih zajednica. Centralističko planiranje sa administrativnim određivanjem velikog broja konkretnih ciljeva i zadataka postepeno je preraslo u jedan fleksibilan tip planiranja u kome je tržište na određivanju samo ključnih, globalnih proporcija privrednog razvoja.
Administrativno-etatistički metodi upravljanja privredom karakterisali su neposredno posleratni period našeg društveno-ekonomskog razvoja. Uloga tržišta i ispoljavanje ekonomskih motiva u ponašanju privrednih subjekata bili su u tom periodu od zanemarljivog značaja. U periodu koji sledi i koji se karakteriše uvođenjem samoupravnog privrednog sistema bitno su izmenjeni kako funkcije planiranja, tako i značaj tržišne regulacije privrede. Gledajući u celini period od 1952. godine naovamo, može se konstatovati da su se privredni procesi odvijali uz simultano delovanje planskog usmeravanja i tržišne regulacije. Pri tom se centralističko planiranje postepeno zamenilo planiranjem tzv. globalnih proporcija, a upravljanje razvojem se zasnivalo, s jedne strane, na sve širem uvođenju raznovrsnih privredno-sistemskih i ekonomsko-političkih mera koje su razvoj usmeravale u pravcu planom postavljenih ciljeva, a s druge strane, na značajnom ispoljavanju delovanja tržišmog mehanizma, tj. inicijative i ekonomske zainteresovanosti privrednih subjekata.
